Ima mnogo različitih koncepcija digitalne pismenosti, koje se mogu naći u radovima istraživača, društvenih naučnika i publikacijama organizacija koji se bave njenom promocijom. Knjige koje preporučujemo kao uvod u upoznavanje sa oblašću, ali i kao priručnik za unapređenje naše digitalne i web pismenosti, koriste relevantne naučne i teorijske reference, u kombinaciji sa praktičnim pristupom i zanimljivim stilom.
8 elemenata digitalnih pismenosti
U knjizi “The Essential Elements of Digital Literacies“ Doug Belshaw je preradio u popularnom obliku svoju doktorsku tezu. U poglavlju 5 on je izneo svoju koncepciju digitalnih pismenosti (u pluralu). Pošto digitalna pismenost mnogo zavisi od konteksta (i identiteta osobe), on daje predlog da se primenom 8 apstraktnih elemenata na određeni kontekst proizvedu sopstvene definicije digitalnih pismenosti i recept za njeno unapređenje koji odgovara profesionalnom identitetu i sferi interesovanja osobe (primer takve primene možete videti ovde). Elementi predstavljaju veštine (u slučaju prva 4 elementa) i mindset (druga 4).
Belshaw piše da je pismenost tradicionalno vezana za neku tehnologiju pisanja i čitanja, ali se ne može ograničiti na poznavanje tehnoloških oruđa i njima proizvedenih/posredovanih proizvoda. Pismenost je uvek imala i društveni, sadržinski aspekt, tako da individua ne može da bude pismena bez odnosa sa drugima, tj. bez razumevanja društvenih značenja komunikacije. On takođe naglašava da vrste pismenosti nisu neutralne, već da privileguju neke grupe ljudi. Zbog toga individue treba da kritički i refleksivno pristupe sopstvenim praksama digitalnih pismenosti i praksama drugih.
Slajd iz prezentacije – Doug Belshaw
5 web pismenosti
Howard Rheingold je jedan od prvih teoretičara interneta. Njegova koncepcija digitalne pismenosti, odnosno one oblasti koja se odnosi na komunikaciju na internetu, web pismenosti, koju je izneo u knjizi “Net Smart: How to Thrive Online” 2012. godine, postala je osnovna literatura za učenje digitalne pismenosti na američkim koledžima.
Pet web pismenosti (attention, “crap detection”, participation, collaboration, network awareness ili “net smarts”) Rheingold je kraće predstavio i u ovom članku i u sledećem videu, u kome ga je intervjuisala njegova ćerka. On je kao profesor integrisao u svoje predmete korišćenje blogova, uređivanje wiki-ja i aktivnost na društvenim mrežama u svrhu učenja, i veruje u to da saradnja na internetu može da doprinese da se internet razvija u pozitivnom smeru. Net smart sadrži mnoge korisne savete o korišćenju interneta, posebno u edukativne svrhe, koji su dobro zasnovani na autorovom poznavanju najvažnijih debata o internetu, ali i na praktičnoj mudrosti o tome kako bismo individualno i kolektivno mogli da dobijemo najbolje od interneta.
Naš program koncipiran je tako da poboljša digitalnu pismenost učesnika pre svega u pogledu pisanja na internetu i pisanja o internetu. Istraživači iz oblasti društvenih nauka i autori koji žele da pišu o internetu na popularno-naučan način treba da poznaju načine korišćenja intereneta u edukativne i profesionalne svrhe, i da istovremeno poznaju teorijske i aktuelne debate o društvenom značenju komunikacije na internetu.
Dva koncepta korisna za društveno-naučni pristup u analizi tekstova i fenomena kojima ćemo se baviti ukratko su predstavljena u ostatku teksta.
Tehnološki determinizam
Jill Lepore, profesorka istorije na Harvard Univerzitetu, piše za New Yorker o odnosu tehnologije i društva. U tekstu Our Own Devices: Does technology drive history? ona piše o tehnološkom determinizmu:
Teško je precizno ga definisati, ali u svojem najčistijem obliku tehnološki determinizam u priličnoj meri liči na devetnaestovekovnu ideju napretka i drži da su mašine najvažnija sila u ljudskoj istoriji, da one prate utvrđenu stazu kroz određene stadijume i da one donose društvene, političke, kulturne i ekonomske promene. Štamparska presa vodila je ka naučnoj revoluciji. (…) Automobil je odvezao građane u predgrađa. Kontracepciona pilula izrodila je seksualnu revoluciju. (…)
Problem sa tim načinom mišljenja, kako u intervjuu kaže ova autorka, je u sledećem: “Verovati da tehnologija stvara promenu, dok tehnologijom upravljaju ljudi, čini silu i moć nevidljivim.” Nasuprot takvom stavu su društveno-naučni pristupi koji smatraju da su upotrebe i efekti tehnologije komunikacije društveno konstruisani, istorijski promenljivi i (pot)kulturno različiti, te da procesi kodiranja i dekodiranja značenja korisnika tehnologija (svih nas) učestvuju u toj konstrukciji.
U naučnim i popularnim diskusijama tvrdnje o tehnološkom determinizmu pojavljuju se kad se društveni fenomeni prikazuju, implicitno ili eksplicitno, kao velikim delom uzrokovani digitalnom tehnologijom komunikacije. Takve stavove o uticaju tehnologije treba da prepoznajemo i preispitujemo.
Digitalni dualizam
Kada govorimo o onlajn i oflajn sferi, treba da budemo svesni da one nisu odvojene ili suprotstavljene realnosti i da oflajn sfera nije nužno “stvarnija”. Takav način mišljenja izbegao bi “digitalni dualizam”, kako ga je objasnio sociolog Nathan Jurgenson u tekstu When Atoms Meet Bits – Social Media, the Mobile Web and Augmented Revolution. Ovaj način mišljenja pojavljuje se i u naučnim i popularnim tekstovima o internetu. Jurgenson ukazuje na to da on vodi pogrešnoj konceptualizaciji istraživanja i problema, pa i posledičnom nerazumevanju fenomena koji se istražuju. Zbog toga on kritikuje jedan naučni rad o pozitivnim efektima onlajn socijalizacije i piše:
Već uspostavljeni društveni procesi ne mogu biti potpuno odbačeni u svetu sa ekranima, jer su ti ekrani deo ovog sveta. Oni koji istražuju društvene medije – kao i oni koji ih dizajniraju – dobro bi učinili ako prihvate da su društveni mediji deo stvarnog sveta, a ne neki novi sajber spejs sa potpuno novim skupom neotkrivenih procesa. Ne postoje on- ili of- lajn, digitalnost je u kontinuitetu sa društvenom stvarnošću i uslovljena je njenom istorijom. Mreže bi trebalo da dizajniramo sa razumevanjem i uvažavanjem dugotrajnih društvenih procesa, čak i onih koje nam se ne sviđaju, pre nego da pokušavamo da ih “remetimo”.
Ovaj autor je predložio da se umesto dualizma on- vs. off- line govori o jednoj proširenoj stvarnosti (augmented reality). Izrazi onlajn i oflajn su korisni za deskripciju fenomena i relacija u vezi sa komunikacijom, ali ne impliciraju da postoje dve odvojene sfere.
|
Aktivnosti i pitanja za diskusiju
|