Koliko ste “digitalni”? Da li treba ili ne treba da budete prisutni na društvenim mrežama, da “delite” i  promovišete svoje naučne radove, rezultate svojih istraživanja i svoje tekstove? Širom sveta, najviše u zemljama engleskog govornog područja, poslednjih godina se promoviše digitalno opismenjavanje studenata, nastavnika i istraživača na univerzitetima. Prisustvo na internetu i angažovanje u komunikaciji nauke, iako još uvek ne formalni zahtev, ceni se kao faktor koji doprinosi, u krajnjoj instanci, rejtingu institucije. Naučne institucije, organizacije, istraživači i autori vode menadžment svog onlajn prisustva i oblikuju svoj brend objavljivanjem i profesionalnim umrežavanjem. Veliki deo aktivnosti naučnih zajednica i mreža odvija se na Academia sajtu, na blogovima i Twitteru.

Osnovna literatura

Deo ovog trenda bilo je objavljivanje uputstva “Using Twitter in university research, teaching, and impact activities” 2011. godine od strane LSE (London School of Economics and Political Science), univerziteta koji promoviše angažovanje u javnosti, na internetu i društvenim mrežama, i u formi grupnih blogova.

Iako su već objavljene mnoge knjige o korišćenju interneta i društvenih mreža za naučnike i istraživače, preporučujemo dve koje su relativno nove i popularne (čemu je doprinela aktivnost autora, tj. izdavača na internetu). Iz obe knjige dostupno je po jedno poglavlje sa sajta izdavača.

Iz knjige “Social Media for Academics“, koju je objavio 2016. sociolog Mark Carrigan, možemo da pročitamo Poglavlje 2 pod naslovom “Using social media to publicise your work“. U njemu Carrigan, koji i sam koristi pogodnosti društvenih mreža i objavljivanja na internetu u svom radu, navodi: “we academic scribes are not always very sociable” (Les Back, u Carrigan, p. 21). Ali nije stvar samo u tome da naučnici nisu uvek mnogo društveni, problem je u tome što internet nameće novi standard vidljivosti. Tako Carrigan piše da se dešava da pretragom ne možemo da nađemo informacije o radu nekih autora, a njihovi profili na sajtu institucije gde rade možda nisu ažurirani. Naučnici mogu da iskoriste društvene mreže i objavljivanje na internetu da učine svoj rad dostupnim javnosti i drugim naučnicima.

U ovom poglavlju Carrigan daje i praktične savete. Internet i mreže mogu da se koriste za objavljivanje, a kao nove forme akademskog objavljivanja autor navodi blog postove, tvitove, podkaste, videokaste, deljenje fajlova, pravljenje kolekcija (p. 32). Tradicionalno, objavljivanje je zavisilo od izdavača, koji je pripremao i plasirao rad na tržište. Sada se objavljivati može i bez posrednika. Kada je proizvod naučnog rada već objavljen i nalazi se na tržištu, autori mogu da koriste internet u njegovoj promociji, tj. sticanju publiciteta.

“Communicating Your Research With Social Media: A Practical Guide to Using Blogs, Podcasts, Data Visualisations and Video” je knjiga koju su 2017. objavili Amy Mollett, Cheryl Brumley, Chris Gilson i Sierra Williams (slika  je sa Twitter profila Sierre Williams). Autori ove knjige povezani su sa aktivnošću na blogovima i društvenim mrežama na LSE.

U Poglavlju 1 ove knjige, pod nazivom “Social media: Why they matter and what they can do“, autori pišu ukratko o istoriji interneta i weba 2.0, kao i o ulozi društvenih mreža u političkim procesima i aktivizmu i o promenama u obrazovanju, kojima doprinosi internet. Ova knjiga se bavi ulogom društvenih mreža u svim fazama istraživačkog procesa.

Saveti za pisanje naučnih i popularno-naučnih blogova

Blogovi i tekstovi treba adekvatno da navode naučne tekstove i rezultate istraživanja kao izvore koje koriste. Pročitajte šta autori prethodne knjige i profesor Patrick Dunleavy savetuju:

• So you’ve decided to blog? These are the things you should write about

• How to write a blogpost from your journal article in eleven easy steps.

Neki društveni naučnici se angažuju na društvenim mrežama i internetu, a neki ne. Svako od nas treba da proceni koja vrsta onlajn prisustva i upotreba mreža njemu odgovara, s obzirom na utrošak vremena i energije. Umrežavanje i objavljivanje na internetu doprinosi široj dostupnosti naučnog znanja i može da nas usmeri na teme i prilike za saradnju i dalje istraživanje.