ŠTA JE ALGORITAM?

Na prvi pogled, pitanje iz podnaslova deluje kao teško, ali je odgovor lakši nego što se pretpostavlja. Kao što se navodi u uvodu knjige Istorija algoritma, koristimo ih od početaka čovečanstva, samo što nismo uvek imali specifičnu reč kojom ih označavamo.

Algoritmi su, prosto, skup instrukcija po principu ‘korak po korak’, koje se izvršavaju u potpunosti mehanički, kako bi se postigao neki željeni rezultat. (Chabert 1999, p. 1)

Algoritme koristimo stalno u svakodnevnom životu, kada kuvamo, pletemo, gradimo… Uspešne procedure prenose se kroz istoriju, a sa počecima matematike počinju i da se standardizuju. Knjiga Istorija algoritma kao ilustraciju nudi i definiciju iz Enciklopedije Britanike, po kojoj je algoritam “sistematična matematička procedura koja, u konačnom broju koraka, proizvodi odgovor na pitanje ili rešenje za problem.” (p. 2)

 

Algoritam za buđenje (originalno: TrudieK)

 

Možda najpoznatiji primer matematičkog algoritma je Euklidov algoritam (određivanje najvećeg zajedničkog delioca). To je, ujedno, najstariji numerički algoritam koji se i dalje koristi. Njegova upotreba danas je vrlo raširena (u programiranju, npr. u kriptografiji), a praktičan je zbog relativno malog broja koraka u kojima biva izvršen.

 

Euklidov dijagram (izvor: Wikimedia)

 

Algoritam možemo razumeti na više nivoa:

• Koncept – algoritam na nivou zamisli, u vidu ideje o nizu specifičnih procedura.
• Dijagram – algoritam predstavljen u formi blok-dijagrama (najčešća forma vizuelnog predstavljanja algoritma, process flowchart).
• Kod – algoritam preveden u određeni (programski) jezik.
• Radnja – algoritam koji se izvršava u stvarnosti (upotrebom koda, radom ljudi, itd.).

Za bolje razumevanje koncepta algoritma često se koristi primer recepta. Recept je algoritam za pripremanje hrane. Ulaz (input): sastojci u predviđenoj količini; operacija: procedura predviđena receptom; izlaz (output): pripremljeno jelo.

 

Struktura prostog algoritma

Za kompjuterske algoritme, klasično i kapitalno delo sastavio je Donald Knut. Ta se knjiga (tj. serija knjiga) zove Umetnost kompjuterskog programiranja. Pisanje je započeo 1968. godine, ali još nije završio objavljivanje svih planiranih delova.

Evo i primera nekih jednostavnih kompjuterskih algoritama: u bazi podataka (npr. ličnom telefonskom imeniku) pronaći neki podatak (npr. broj telefona neke osobe); ili: ispisati listu fajlova u jednom direktorijumu. Algoritmi za jednostavne radnje (traženje podatka u bazi i njihovo upisivanje, premeštanje i brisanje, promena vrednosti nekog parametra, grafičko prikazivanje na ekranu…) uglavnom su delovi kompleksnijih algoritama na kojima se bazira funkcionisanje kompjuterskih programa.

Za potrebe društvenog istraživanja, (kompjuterski) algoritam je dovoljno shvatiti kao niz operacija potrebnih da se izvede neka radnja na kompjuteru. Ono što je važnije jeste transparentnost algoritma (da li su informacije o njemu javne), kao i svrha koju ostvaruje. To su, ujedno, neki od lajtmotiva društveno-teorijskih knjiga o algoritmima. Društvene konsekvence upotrebe algoritama sve su češće teme tekstova i knjiga.

 

ALGORITMI I DRUŠTVO

U drugoj polovini XX veka bilo je popularno u društvenoj teoriji preispitivati ulogu tehnokratije, prednosti i opasnosti koje upravljački sloj tehničara donosi sa sobom. Ta je dilema sada zamenjena pitanjem o koristima i šteti koju sa sobom nose digitalne tehnologije.

U sve obimnijoj literaturi o društvenom uticaju algoritama postavljaju se problemi njihove transparentnosti i razlike u položaju velikih internet kompanija i korisnika njihovih usluga, nestanka poslova usled automatizacije, novog ekonomskog ustrojstva koje nastaje kao proizvod delovanja algoritama za pretraživanje, itd. Autori neretko nagoveštavaju opasnosti koje vrebaju zbog mogućnosti razvoja veštačke inteligencije koja je bazirana na samoučećim algoritmima.

Frenk Paskval kao pravni teoretičar algoritme proučava u svetlu njihove dostupnosti javnosti. On u knjizi The black box society primećuje da pravni sistemi imaju dvostruke aršine kada je reč o tajnosti i privatnosti podataka velikih kompanija i običnih korisnika interneta – dok su algoritmi ekonomskih subjekata obavijeni velom tajnosti, podaci o aktivnosti korisnika ne samo da su nezaštićeni, već ih kompanije prikupljaju i koriste u sopstvenu korist. “Razlika između države i tržišta bledi” (Pasquale 2015, p. 10), kompanije stiču sve veću moć u domenu informacija i komunikacija, sve više uskraćujući izbor građanima.

Možda je najpoznatiji složeni algoritam trenutno u upotrebi Google-ov algoritam za pretraživanje, odnosno za odabir i prikaz stranica relevantnih za traženi pojam. Taj algoritam nazvan je PageRank. Teoretičar medija Mateo Paskineli ovaj algoritam posmatra u odnosu na paradigmu kognitivnog kapitalizma. On ističe da je neophodno analizirati političku ekonomiju Google-ovog algoritma; tek nakon razumevanja kako on proizvodi vrednost mogle bi se, smatra autor, utvrditi i biopolitičke konsekvence njegovog monopolskog položaja. Paskineli definiše tri glavna argumenta o Google ekonomiji: PageRank je algoritam čiji dijagram obrće poznati Fukoov dijagram Panoptikona:

to nije jednostavno mehanizam nadgledanja ili kontrole, već mašina koja okupira živo vreme i živi rad i koja pretvara opšti razum u vrednost na mreži. Kontrola podataka (dataveillance) je onda moguća samo zahvaljujući monopolu nad podacima prethodno prikupljenim putem PageRank algoritma. (Pasquinelli 2009, p. 2)

Dalje, Google uspostavlja novu hijerarhiju vrednosti svakog dela interneta, čime postaje “prvi sistematski globalni rentijer opšteg razuma.” Konačno, politički odgovor ne leži u otporu digitalnom Panoptikonu, već u preokretanju lanca proizvodnje vrednosti. (p. 2)

Pretraživači i njihovi algoritmi (gde je Google dominantan sa oko 80% udela na tržištu internet pretraživača) posmatraju se i u svetlu novog duha kapitalizma (po radu Lika Boltanskog u kome se utvrđuju odlike kapitalizma u savremenom stadijumu). Astrid Mager u radu Algorithmic ideology piše da su pretraživači ustrojeni u odnosu na stanje savremenog društva i njegovog okvira značenja, tj. u odnosu na novi duh kapitalizma. (Mager 2012, p. 782) Algoritamska ideologija današnjeg vremena nastaje u sprezi svih aktera u lancu, dakle i korisnika, a “pretraživači i njihov kapitalistički duh podupiru mas mediji koji proizvode tehno-euforičnu kulturu inovativnosti i politike koja teži daljoj privatizaciji”. (p. 782)

Algoritmi se kao tema javljaju i u vezi sa klasifikacijama i zaključivanjima koji se izvode u istraživanjima tzv. big data. Algoritmi klasifikuju korisnike u određene kategorije u odnosu na karakteristike izvučene iz praćenja njihove aktivnosti na internetu. Skup tih kategorizacija daje svojevrstan psihološki profil korisnika, koji onda služi pri izboru što efikasnije marketinške strategije. Kako to funkcioniše na primeru roda, može se pročitati ovde.

 

Korišćena literatura:

Chabert, J.-L. (Ed.). (1999). A history of algorithms: From the pebble to the microchip. Berlin, Heidelberg, New York: Springer.

Mager, A. (2012). Algorithmic ideology. Information, Communication & Society, 15(5), pp. 769-787.

Pasquale, F. (2015). The black box society: The secret algorithms that control money and information. Cambridge, London: Harvard University Press.

Pasquinelli, M. (2009). Google’s PageRank algorithm: A diagram of the cognitive capitalism and the rentier of the common intellect. In K. Becker, F. Stalder (Eds.), Deep search: The politics of search beyond Google. London: Transaction Publishers. Kao separatni tekst dostupno na Academia.edu.