Društvene mreže su postale sastavni deo našeg života. Živimo u svetu gde ako se nešto nije pojavilo na društvenim mrežama, kao da se nije ni dogodilo. Nemoguće je u 21. veku živeti bez društvenih mreža. Pomoću njih možemo da se informišemo, zabavimo ili edukujemo –zavisi od nas šta ćemo izabrati. Ali šta za nas predstavljaju društvene mreže i kako utiču na naše ponašanje i zdravlje?

Društvene mreže predstavljaju veb lokaciju gde ljudi razgovaraju, razmenjuju ideje ili interesovanja i sklapaju nova prijateljstva. (Social network, 2017) Internet je omogućio da komuniciramo na nove načine. 1971. godine u jednom istraživačkom centru poslat je prvi e-mail, koji je glasio: „qwertyuiop”. (Tanasković, 2016) Prva moderna društvena mreža je bio Friendster, koji je koristio koncept krugova prijatelja i u roku od 3 meseca privukao 3.000.000 korisnika. Nakon ove društvene mreže pojavile su se i druge, a danas su popularni Facebook, Twitter, LinkedIn, Tumblr, Instagram i druge.

 

Šta je Instagram?

Instagram je društvena mreža koja je u poslednje vreme postala popularna i privukla veliki broj korisnika. Instagram je specifičan po tome što predstavlja mrežu i aplikaciju za objavljivanje fotografija korisnika.  „Instagram predstavlja aplikaciju za pravljenje i razmenu fotografija putem interneta. Korisnik putem Instagrama može da fotografiše i da svoje fotografije podvrgne raznim modifikacijama (promena boje, kontrasta, svetlosti). Ova aplikacija cilja na pojedince koji koriste mobilne uređaje za društvenu razmenu; ovakvo targetiranje pokazalo se uspešnim – već u prvoj godini postojanja ova aplikacija imala je 15 miliona korisnika.“ (Crnobrnja, 2014:74-75)

Instagram su osnovali Mike Krieger i Kevin Systrom 2010. godine. Oni su osmislili projekat koji je prvo nazvan Burbn. Na osnovu njega nastao je Instagram, nazvan iz kombinacije izraza “instant camera” i “telegram”. Fokus je bio na brzom fotografisanju slika putem mobilnih telefona i lakom deljenju sa pratiocima. (Županić, 2016) Za kratko vreme mreža je doživela ekspanzivnu globalnu popularnost. Instagram je osvojilo nagradu za najpopularniju aplikaciju za iPhone 2011. godine. Od dana objavljivanja do danas Instagram je imao oko 100 miliona korisnika širom sveta. 2012. godine otkupljen je od strane Fejsbuka za milijardu američkih dolara.

Od nastanka Instagrama do danas uvedeno je nekoliko promena. Jedna od njih su haštagovi, koji su uvedeni 2011. godine. (Županić, 2016) Oni su omogućili korisnicima lakše pronalaženje fotografija. U drugoj polovini 2011. godine pojavili su se razni filteri, kao i razne druge mogućnosti, poput fotografija visoke rezolucije, dodavanja okvira i rotacije na jedan klik. Jedna od Instagramovih aplikacija koja je postala popularna je Boomerang, koji služi za fotografisanje pet fotografija koje se pretvaraju u video i reprodukuju kao jedan materijal. (Županić, 2016)

Na sajtu Ellecta digital (Đuričić, 2017) navode se podaci da u je u trećem kvartalu 2015. godine u Srbiji bilo 360.000 otvorenih naloga naloga na Instagramu, a danas ih ima oko 1.200.000. Instagram češće koriste žene (oko 650.000), nego muškarci (oko 560.000). Kada govorimo o lokaciji, Instagram je najpopularniji u Beogradu, sa 460.000 korisnika, u Novom Sadu ih ima 95.000, a u Nišu 65.000. (Đuričić, 2017)

Broj korisnika Instagrama u Srbiji po polu (Đuričić, 2017)

Konstrukcija identiteta na Instagramu

Na društvenim mrežama korisnici kreiraju svoje onlajn identitete. U knjizi „Novi mediji i društvene mreže“ Stanko Crnobrnja navodi da digitalni identitet „predstavlja jedinstveni skup podataka koji opisuju osobu ili predmet i sadrži informacije o odnosu dotičnog subjekta sa drugim subjektima. Društveni identitet koji korisnik interneta uspostavi kroz svoje digitalne identitete u sajberprostoru naziva se online identity.“(Crnobrnja, 2014:44)

U procesu kreacije onlajn identiteta izražavaju se aspiracije korisnika da ispune psihološke potrebe i pokušaju da dostignu reprezentuju svoj idealan self. U jednom tekstu, dovodi se u vezu ponašanje korisnika na Instagramu sa ljudskim potrebama, gde je mesto na vrhu piramide potreba dodeljeno „selfiju“. (Vignjević, n.d.) Prema teoriji ličnosti Karla Rodžersa, svako ljudsko biće ima bazični instinkt da sebe poboljša i ostvari svoj puni životni potencijal. Abraham Maslov to naziva samoaktualizacijom. Međutim, pitanje je u kolikoj meri se naš autentični identitet i način na koji se predstavljamo na Instagramu poklapaju?

 

“Instagram hijerarhija potreba” (Vignjević, n.d.)

Među fotografijama koje korisnici objavljuju na Instagramu, česti su selfiji, fotografije koje prikazuju samu osobu koja ih slika. Simon Lindgren u knjizi „Digital Media & Society“ navodi da među digitalnim vizuelnim žanrovima istaknuto mesto zauzimaju digitalni autoportreti (selfie). Selfie se kreira da bi bio viđen i podeljen na društvenim mrežama. On prikazuje telo osobe, druge osobe, sa kojima smo povezani, ali i šta radimo i gde se nalazimo. (Lindgren, 2017:118). On ne pokazuje samo kako osoba izgleda, nego i kako želi da bude viđena. Selfi ne prikazuje realnost uvek verno, već određenu verziju realnosti osobe, uobličenu u narative o njenom stvarnom ili idealnom identitetu.

Lindgren piše o tome da komentari o selfijima, koji tvrde da su odraz narscisoidne ličnosti, negativno ocenjuju slikanje selfija, jer je nova pojava masovnih razmera. Ranije norme vizuelnog samo-predstavljanja ne mogu se primeniti na ovu novu pojavu. Nasuprot tome, Lindgren napominje da su selfiji u osnovi društveni, jer imaju funkciju ekspresije i društvenog povezivanja. (Lindgren, 2017:109)

 

Istraživanja o korisnicima Instagrama

Časopis Time navodi rezultate istraživanja koje je povezalo korišćenje Instagrama sa visokim nivoom anksioznosti, depresije, nasiljem i strahom od propuštanja (fear of missing out). (Macmillan, 2017) Istraživanja su i ranije tvrdila da mladi ljudi koji provode više od dva sata dnevno na društvenim mrežama češće prijavljuju psihološke probleme. Royal Society for Public Health i Young Health Movement sproveli su istraživanje u Velikoj Britaniji početkom 2017. godine. Na uzorku od 1.500 mladih ljudi od 14 do 24 godine istraživali su korišćenje društvenih mreža. Ispitanicima je postavljeno pitanje kako pojedina društvena mreža utiče na 14 stavki, koje se odnose na zdravlje uključujući anksioznost, depresiju, usamljenost, san, onlajn zlostavljanje itd. (Macmillan, 2017) Rezultati su pokazali da je Instagram mreža koja ima najveći negativni uticaj na mentalno zdravlje mladih ljudi, jer narušava percepciju tela, povećava strah od propuštanja i ima štetan učinak na san. Na drugom mestu našao se Snapchat, a treće mesto zauzeo je Facebook. Ovo ipak ne znači da je Instagram nužno negativna društvena mreža. On ima svoje pozitivne strane, kao što su kreativno izražavanje, identitet, samosvest i zajednica. (Macmillan, 2017)

Negativni efekti Instagrama mogu da nastanu zbog toga što na njemu dominiraju lične fotografije korisnika. Kada vide fotografije i storije na Instagramu korisnika koji su stalno na odmoru ili uživaju u životu, to može učiniti da neki korisnici osećaju da njihovi životi nisu dovoljno interesantni, usled efekta negativnog društvenog poređenja. Ova osećanja mogu promovisati stav poređenja i očajanja. Instagram može da dovede do gubitka samopouzdanja i tuge što nismo savršeni. Takođe, korišćenje Instagrama može da utiče da devojke i žene osećaju nezadovoljstvo svojim telom, jer se porede sa ženama, čije slike, često uz pomoć obrade i filtera, prezentuju poželjan izgled. (Macmillan, 2017)

U jednom drugom izveštaju o istraživanju tvrdi se da na osnovu korišćenja određenih filtera na Instagramu mogu da se identifikuju korisnici koji su depresivni. Istraživanje je sprovedeno na Univerzitetima Harvard i Vermont i obuhvatilo je 166 ispitanika. Prilikom istraživanja analizirano je 43.000 fotografija. Utvrđeno je da su korisnici čije su fotografije provučene kroz filter sa crnom, sivom i plavom bojom potencijalno depresivne osobe, i da je jedan od filtera koji oni koriste lnkwell. (Korišćenje ovog filtera na Instagramu može pokazati znakove depresije!, n.d.)

 

Uticaj kompjutera i društvenih mreža i slobodno vreme

Istraživanja predstavljena od strane organizacije „Alliance for Childhood“, pod naslovom „Fools Gold: A Critical Look of Computer in Childhood“ (Cordes, Miller, 2000), upozorila su da „mnoge socijalne kompetencije i osposobljenja kod mladih slabe, a usled prekomerne upotrebe novih informaciono-komunikacionih tehnologija, kao što su: sposobnost čuđenja, imaginacije, rukotvorenja, strpljenje za težak rad i posao, ali i nesposobnost da se razvije “simbolička igra”, što utiče na kvalitet govora.“ (Todorović, Petrović, Prlja, 2014:76)

“Širenje sveprisutnosti informacionih i komunikacionih tehnologija i porast moći tehnonauke, jedinstvena su prema posledicama po čoveka – smanjivanje čovekovih kompetencija usled oslanjanja na tehnologiju i zavisnost od primene i upotrebe tehnologije. Ovu vrstu zavisnosti čovek prihvata kao neminovnost u iskustvu svog savremenog života, određujući sebe nemoćnim u suprotstavljanju tehnoekspanziji.”(Todorović, Petrović, Prlja, 2014:76)

Pored svojih obaveza, pojedinac ima slobodno vreme, koje predstavlja “skup aktivnosti kojima se može potpuno predati bilo da se odmara ili zabavlja, bilo da povećava nivo svoje obaveštenosti ili svoje obrazovanje, bilo da se dobrovoljno društveno angažuje ili da ostvaruje svoju slobodnu stvaralačku sposobnost pošto se oslobodi svojih profesionalnih, porodičnih i društvenih veza.” (Dumazedier, navedeno u: Božović,1975:47) Pojedinac na razne načine može iskoristiti slobodno vreme, ono je njegovo – može trčati, družiti se, igrati, pevati, putovati, a može ga i provesti na društvenim mrežama. Dva tipa slobodnog vremena razlikuju se, prema Božoviću, po načinu prilaženja svetu: „Putovati, fizički ići u susret svetu i ostati u stanju nepokretnosti, u svojoj sobi dok sredstva masovnog komuniciranja dovode svet nama – dva su načina odnošenja prema sebi i prema svetu. Svi ljudi nisu emocionalno pripremljeni da shvate putovanje kao kreativan doživljaj , oni postaju posmatrači pejzaža i pasivni slušaoci vodičevog rutinskog informisanja.“ (Božović, 1975:30)

Ako provođenje previše vremena na internetu dovodi do toga da zaboravljamo na svoje obaveze i ne postižemo željene rezultate, onda treba da preispitamo kako provodimo vreme. Vreme provedeno na društvenim mrežama može da ostavi negativne posledice na neke korisnike. Na kraju se postavlja pitanje čemu smo spremni da posvetimo svoje vreme i da li uspevamo da kontrolišemo svoje ponašanje na internetu. Važno je da budemo svesni ovih problema.

 

Literatura

Božović, R. (1975). Iskušenja slobodnog vremena. Novi Beograd: Predsedništvo socijalističke omladine Jugoslavije.

Cordes, C., Miller, E. (eds.). (2000). Fools gold: A critical look of computer in childhood. Dostupno na http://drupal6.allianceforchildhood.org/fools_gold

Crnobrnja, S. (2014). Novi mediji i društvene mreže. Beograd: Fakultet za medije i komunikacije.

Đuričić, L. (2017). Instagram u Srbiji – svi smo tu. Dostupno na https://ellectadigital.rs/instagram-u-srbiji-svi-smo-tu/

Korišćenje ovog filtera na Instagramu može pokazati znakove depresije! (n.d.). http://wannabemagazine.com/koriscenje-ovog-filtera-na-instagramu-moze-pokazati-znake-depresije/2/

Lindgren, S. (2017). Digital media & society. London: SAGE publications.

Macmillan, A. (2017). Why Instagram is the worst social media for mental health. Dostupno na http://time.com/4793331/instagram-social-media-mental-health/

Social network. (2017, October 30). Dostupno na https://www.computerhope.com/jargon/s/socinetw.htm

Tanasković, A. (2016). Kratka istorija društvenih mreža. Dostupno na http://www.digitalnimarketing.in.rs/kratka-istorija-drustvenih-mreza/

Todorović, D., Petrović, D., Prlja, D. (ur.). (2014). Internet i društvo. Niš, Beograd: Srpsko sociološko društvo, Univerzitet u Nišu – Filozofski fakultet, Institut za uporedno pravo.

Vignjević, S. (n.d.). Instagram – digitalni identitet. Dostupno na http://www.ciljnimarketing.rs/blog/instagram-digitalni-identitet

Županić, M. (2016). Instagram i sve što trebate znati o njemu. Dostupno na http://pcchip.hr/internet/drustvene-mreze/instagram-i-sve-sto-trebate-znati-o-njemu/

 

Naslovna fotografija preuzeta sa http://www.europafm.com/