Najava predavanja – dr Jan Krasni, Share Foundation
Na primeru analize društvenih mreža, istraživanja o Fejsbuku koje je sprovedeno u sklopu aktivnosti Share fondacije, primenjen je trostruki pristup problemu koji se zasniva na kombinovanju naučnog, umetničkog i aktivističkog pristupa.
Najava predavanja dr Đorđa Krivokapića iz Share Foundation
Od maja 2018. godine na snagu će stupiti evropska Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti od koje se očekuje da će imati dalekosežne posledice na regulisanje obrade podataka o ličnosti. Ukoliko se pokaže da su očekivanja od ovog regulatornog mehanizma osnovana, kao jedan od mera kojima se može postići unapređenje stanja zaštite privatnosti u digitalnom okruženju je zagovaranje da obaveze internet kompanija prema evropskim građanima važe i prema građanima Republike Srbije.
Jedna od novina za koju su velikim delom zaslužne široka dostupnost i lakoća korišćenja digitalnih tehnologija komunikacije je centralno mesto vidljivosti u savremenoj kulturi. One su omogućile korisnicima interneta i društvenih mreža da proizvedu i publikuju sadržaje, u kojima čine vidljivim svoje telesne, identitetske i političke prakse i projekte.
Najava predavanja profesorke Anke Mihajlov Prokopović
U želji da dobije i prikaže dublji uvid u transformaciju tradicionalnih medija u novom tehnološkom okruženju u Srbiji autorka je za potrebe svoje doktorske disertacije obavila istraživanje specifičnih praksi u uslovima digitalne tehnologije u pojedinim medijima u Srbiji. Na predavanju će biti predstavljeni rezultati ovog istraživanja oličeni u strategijama koje istraživani mediji razvijaju prilagođavajući se novom digitalnom dobu.
U subotu, 9. decembra, predavanja u okviru Škole digitalne pismenosti održaće prof. dr Dalibor Petrović. Pročitajte njegove apstrakte predavanja.
Ove godine veliku pažnju stručne i šire javnosti privukla je knjiga “Twitter and Tear Gas: The Power and Fragility of Networked Protest” autorke Zeynep Tufekci. Knjiga je produkt njenog dugotrajnog angažmana u istraživanju uloge interneta i digitalne tehnologije u anti-autoritarnim protestima i pokretima širom sveta.
Svedoci smo ne tako malih problema u koje demokratija zapada u mnogim državama poslednjih godina. Jedno od najočiglednijih pitanja s tim u vezi jeste zašto se to događa u vreme ekspanzije interneta, medija za koji se mislilo da će demokratiji samo doprinositi? Da bismo utvrdili koje su društvene sile oslobođene razvojem interneta i društvenih mreža, moramo se zapitati kako oni deluju u funkciji javnosti. A pre nego što se upustimo u to razmatranje, potrebno je da se osvrnemo na pojam javnosti i javnog mnenja.
Za istraživanja i teoriju o digitalnom aktivizmu karakteristična je zaokupljenost problemima koji su umnogome temeljni za celokupno proučavanje „digitalnog“.
Digitalna revolucija korenito je promenila rad sa empirijskim podacima. Došlo je do promena na dva nivoa: do ekspanzije onoga što može biti obrađeno kao podatak (datafication) i do ekstenzije mogućnosti analize različitih oblika podataka – teksta, slike, fajlova, glasova ili videa. Big data predstavlja i poslednji korak u nizu usavršavanja istraživanja koja se koriste u marketingu i politici.
U sve obimnijoj literaturi o društvenom uticaju algoritama postavljaju se problemi njihove transparentnosti i razlike u položaju velikih internet kompanija i korisnika njihovih usluga, nestanka poslova usled automatizacije, novog ekonomskog ustrojstva koje nastaje kao proizvod delovanja algoritama za pretraživanje, itd.