U sve obimnijoj literaturi o društvenom uticaju algoritama postavljaju se problemi njihove transparentnosti i razlike u položaju velikih internet kompanija i korisnika njihovih usluga, nestanka poslova usled automatizacije, novog ekonomskog ustrojstva koje nastaje kao proizvod delovanja algoritama za pretraživanje, itd.

Najava predavanja profesorke Tatjane Vulić

Anonimnost, interakcija, gotovo nemoguća regulacija aktivnosti “na mreži” vode demokratizaciji naročito zatvorenih javnih sfera. Danas gotovo da ne postoji kolektivitet ljudi u oflajnu koji nije svoje aktivnosti proširio onlajn ili je neku svoju aktivnost pokrenuo na Internetu. Mnogobrojne studije slučaja pokazuju da Internet odgovara širenju različitih ideja.

Problem lažnih vesti očitava se u domenu produkcije i distribucije informacija, problem post-istine u sferi recepcije – akcenat nije na tome šta se tvrdi, već šta se smatra kao istinito, što nas dovodi do problema legitimacije. Danas se na problem legitimacije nadovezuje i problem porasta dezinformacije, sadržaja koji se ne mogu smatrati istinitim ni po jednoj koncepciji.

Izbor iz literature na srpskom i ex-YU jezicima o temama koje se rade u okviru Škole digitalne pismenosti.

Lažne vesti nedavno su proglašene za veliki problem. Ipak, sam taj fenomen star je koliko i komunikacija. Otkud onda nešto toliko staro izaziva tolike probleme, koje ni države, ni medijski giganti ne mogu da reše? Do odgovora na ovo pitanje možemo doći jedino ako sagledamo društveni kontekst savremene javne komunikacije. Zašto se ovako nešto nije […]

Ima mnogo različitih koncepcija digitalne pismenosti, koje se mogu naći u radovima istraživača, društvenih naučnika i publikacijama organizacija koji se bave njenom promocijom. Knjige koje preporučujemo kao uvod u upoznavanje sa oblašću, ali i kao priručnik za unapređenje naše digitalne i web pismenosti, koriste relevantne naučne i teorijske reference, u kombinaciji sa praktičnim pristupom i zanimljivim stilom.