Jedna od novina za koju su velikim delom zaslužne široka dostupnost i lakoća korišćenja digitalnih tehnologija komunikacije je centralno mesto vidljivosti u savremenoj kulturi. One su omogućile korisnicima interneta i društvenih mreža da proizvedu i publikuju sadržaje, u kojima čine vidljivim svoje telesne, identitetske i političke prakse i projekte.

Najava predavanja profesorke Anke Mihajlov Prokopović

U želji da dobije i prikaže dublji uvid u transformaciju tradicionalnih medija u novom tehnološkom okruženju u Srbiji autorka je za potrebe svoje doktorske disertacije obavila istraživanje specifičnih praksi u uslovima digitalne tehnologije u pojedinim medijima u Srbiji. Na predavanju će biti predstavljeni rezultati ovog istraživanja oličeni u strategijama koje istraživani mediji razvijaju prilagođavajući se novom digitalnom dobu.

U subotu, 9. decembra, predavanja u okviru Škole digitalne pismenosti održaće prof. dr Dalibor Petrović. Pročitajte njegove apstrakte predavanja.

Ove godine veliku pažnju stručne i šire javnosti privukla je knjiga “Twitter and Tear Gas: The Power and Fragility of Networked Protest” autorke Zeynep Tufekci. Knjiga je produkt njenog dugotrajnog angažmana u istraživanju uloge interneta i digitalne tehnologije u anti-autoritarnim protestima i pokretima širom sveta.

Svedoci smo ne tako malih problema u koje demokratija zapada u mnogim državama poslednjih godina. Jedno od najočiglednijih pitanja s tim u vezi jeste zašto se to događa u vreme ekspanzije interneta, medija za koji se mislilo da će demokratiji samo doprinositi? Da bismo utvrdili koje su društvene sile oslobođene razvojem interneta i društvenih mreža, moramo se zapitati kako oni deluju u funkciji javnosti. A pre nego što se upustimo u to razmatranje, potrebno je da se osvrnemo na pojam javnosti i javnog mnenja.

Za istraživanja i teoriju o digitalnom aktivizmu karakteristična je zaokupljenost problemima koji su umnogome temeljni za celokupno proučavanje „digitalnog“.

Digitalna revolucija korenito je promenila rad sa empirijskim podacima. Došlo je do promena na dva nivoa: do ekspanzije onoga što može biti obrađeno kao podatak (datafication) i do ekstenzije mogućnosti analize različitih oblika podataka – teksta, slike, fajlova, glasova ili videa. Big data predstavlja i poslednji korak u nizu usavršavanja istraživanja koja se koriste u marketingu i politici.

U sve obimnijoj literaturi o društvenom uticaju algoritama postavljaju se problemi njihove transparentnosti i razlike u položaju velikih internet kompanija i korisnika njihovih usluga, nestanka poslova usled automatizacije, novog ekonomskog ustrojstva koje nastaje kao proizvod delovanja algoritama za pretraživanje, itd.

Najava predavanja profesorke Tatjane Vulić

Anonimnost, interakcija, gotovo nemoguća regulacija aktivnosti “na mreži” vode demokratizaciji naročito zatvorenih javnih sfera. Danas gotovo da ne postoji kolektivitet ljudi u oflajnu koji nije svoje aktivnosti proširio onlajn ili je neku svoju aktivnost pokrenuo na Internetu. Mnogobrojne studije slučaja pokazuju da Internet odgovara širenju različitih ideja.

Na prošlom predavanju koristili smo izraze „deljenje“ i „brendiranje“ da bismo opisali šta rade istraživači kada objavljuju i umrežavaju se na internetu i društvenim mrežama. Sada treba da kritički razmotrimo implikacije tih izraza u kontekstu društvenih mreža.